HR - Ljudski Resursi - Srbija

Daning-Krugerov efekat: Zašto ljudi precenjuju svoje veštine

Tako na primer, u švedskoj studiji objavljenoj 1981. godine, 93% američkih vozača i 69% švedskih vozača reklo je da imaju natprosečne vozačke veštine, iako je, po definiciji, nemoguće da više od 50% ljudi bude iznad proseka.

Slično tome, studija iz 1992. godine pokazala je da je 42% inženjera američke kompanije pretpostavilo da je među pet najboljih u kompaniji.

Psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger su 1999. godine odlučili da bliže istraže ovaj fenomen. Tada su došli do saznanja da ljudi sa najmanjim sposobnostima najčešće značajno precenjuju svoja znanja i veštine.

U četiri eksperimenta u kojima su testirani razumevanje humora, gramatike i logike od strane učesnika, ovi psiholozi su otkrili da oni koji su postigli donjih 25% dosledno pretpostavljaju da je njihov učinak iznad proseka - a ponekad čak i u prvih 40%.

Daning i Kruger sugerišu da su ovakvi ljudi na dvostrukom udaru. Naime, oni uglavnom dolaze do pogrešnih zaključaka i donose loše odluke, a pored toga, njihova ubeđenost u sopstvenu superiornost ih čini nesposobnim da uvide i prihvate svoje greške.

Na primer, kada su Daning i Kruger proučavali učesnike debatnog turnira na Univerzitetu Kornel, 25% najlošijih timova izgubilo je četiri od ukupno pet mečeva. Međutim, interesantno je da su ovi timovi bili ubeđeni da pobeđuju u više od 60% vremena. Kako nisu u potpunosti razumeli pravila debate, nisu bili u stanju da uvide zašto njihovi argumeni nisu validni.

Ova kombinacija nekompetentnosti i preteranog samopouzdanja danas je poznata kao Daning-Krugerov efekat. Definicija kaže da on predstavlja kongitivni poremećaj čije su posledice te da osobe s manjkom veština i znanja u nekoj oblasti pate od iluzorne superiornosti, greškom verujući da su njihove veštine mnogo veće nego što zapravo jesu.

Međutim, ovaj dvojac je otkrio i da je pomaganje ljudima da unaprede svoje veštine pomogao da oni postanu svesniji svojih slabosti, te bi ubrzo nakon toga počeli da rade na njima.

Istraživači stoga sugerišu da ukoliko želite da neko prepozna i osvesti činjenicu da nije superioran u onome što radi, jednostavno mu pomozite da postane kompetentniji, jer će jedino tako shvatiti da je pred njim još mnogo rada na sebi.